Миладин Лукић, акад. сликар

Редовни професор

Образовање:

  • Академски сликар - АЛУ, Сарајево (1980)

  • Постидпломске студије - ФЛУ, Београд, зидно сликарство (1999)

Звања:

  • 1994 – доцент – Педагошки факултет, Бијељина
  • 2002 – ванредан професор – Педагошки факултет, Бијељина
  • 2008 – редован професор – Педагошки факултет, Бијељина

Област научног истраживања:

  • Креативност и стваралаштво кроз "Атеље 313"

Пројекти:

  • ЛИКОВНИ САБОР ( "Мајевица" 2008, "Мајевица" 2009, "Мајевица" 2010)

Предмети:

  • На основним студијама: Методика наставе ликовне културе 1, Методика наставе ликовне културе 2, Умјетност и дијете, Зидно сликарство, Увод у ликовне умјетности, Цртање и сликање...

Остале важне информације:

Страни језици: њемачки
Чланство у организацијама:

  • УЛиПУРС- а,
  • УЛУБиХ- а,
  • Атеље- а 313

Одабране референце:

  • Студијска путовања: Швајцарска ( Кунстхаус – Цирих, Луцерн ,колекција Ханс Ерни), Њемачка – (Dopelkirzhe, Бон, Келн ), Турска ( Аја Софија), Грчка (Солун и Агиос Орос) и другим градовима. 
  • Организује самосталне и учествује у колективним изложбама на просторима еx Југославије ( Тузла, Брчко, Добој, Кавадарци, Зрењанин, Св.Стефан, Хвар, Париз, Тур, Мон Пеље, Детроит, Ротенбург).
  • Његове слике су углавном у приватним колекцијама у Београду, Загребу, Берлину, Бону, Паризу, Бечу, Москви, Сиднеју...
  • Учествује на два ликовна конгреса (Тузла, Београд) на више ликовних колонија, ликовних сабора и сусрета (најзначајнији Сићево, Београд, Ада Међица, Нови Сад,  Шумарице, Дојран, Охрид, Сомбор, С. Моравице, Теслић, Сребреник,...).
  • Награде у подружници Тузла (1984. републичка, 1987. регионална)
  • 2001. године добија Златну медаљу „Филип Вишњић“ СО Бијељина за умјетничко стваралаштво и просвјетни рад.
  • Његов умјетнички опус је до сада сврстан у три цилкуса; „Записи о константном и промјењљивом“, „Одавде до свјетлости“  и „Византијске теме“ („Сјећање на Византију“).

Рекли су о његовом раду:

„Академски сликар Миладин Лукић, рођен је на улазу Мајевице у Семберију и Посавину uli medius-u додира између Гејиних плодородних поља Семберије и Посавине и расплодног горја Мајевице, са особинама Антејевих и Дедалових моћи убогаћивања и убогаћујућег усложњавања све оно што је обухватао (и највјероватније што ће обухватити) његов живот, обдарен origo способношћу мајсторски трансформише у форми појавних облика индивидуално богатог , а стваралачки набреклог духа који своју егзистенцију , у смислу: ЈА-ТИ-МИ, ТУ И САДА, зна и сазнаје као есенцију потенцијалне именентности ARS примарно ликовних садржаја своје људске укупности и бесмртности цијелог појавног свијета.“ 
„...многоструко сложено и дилувијално слојевиту узвишено умјетничку ликовну: фигуралности, симболику, семантику и бихебиоралност квалитета...“ Проф. Цвијетин Мил. Лукић, др. сц. псих.
„ Слике Миладина Лукића представљају ликовно-поетске транспозиције света. Уметник полази од реалног мотива, најчешће пејзажа, али духом своје имагинације прониче у суштину, открива космичко, оно што огледа универзално, па то надахнуће које га прожима оваплоћује у слици. Зато на његовим делима влада чудесна лепота постојања. На једном циклусу неоромантичних композиција средњовековна архитектура манастира, кула, зидина сједињена је са пејзажом из ког је изникла. Архитектонске форме омекшане су топлим, благим флуидом боје и светла што у дела уноси својеврстан лиризам.“
„ Егзистецијална животна и креативна енергија унесена је у дело импулсом геста, који оставља за собом енергичне и динамичне трагове боје, што претварају површину у живо, пулсирајуће ткиво. Те спонтане акције линијом – бојом, што доминирају композицијом, угрожавају реалност мотива на слици, потискују га у други план, или трансформишу, а својим експресивним дејством уносе у дело емотиван набој.   ...Светлост као свеприсутност, свесадржајност, бесмртност је обједињујући супстрат и носи посебну симболику.Ове слике призивају и стварају одуховљен простор.“ 
„... Слике М. Лукића зачете су реалношћу а завршене материјом визионарског доживљаја.Оног, који имагинацијом досеже мистерије живота, чудо постојања. Трансформација облика и боја на слици следи визију доживљаја. При том уметник у свом ликовном посвећењу највећу веру поклања боји која се плоди светлом, и ствара на слици богате ликовне оркестрације хармонијама, топлим и хладним значењима и зрачењима.“ Ј. Туторов, музејски савјетник
„У новом окружењу, у новим или другачијим звуковима око себе,  Лукић осјећа обавезу само према једном – креативном. Његова слика „оздрављује“ и „записи о...“ добијају или се враћају у свој ранији узлазни креативни ток. Миладин Лукић допушта себи и да „предахне“ у оном „Љету у Семберији“ из  1994 да јој удахне, оним широким плохама чисте боје и обиљем раскошне свјетлости, љубави којом настоји да протка свој и свијет уопште.“ Данка Дамјановић, виши музејски савјетник

Миладин Лукић, акад. сликар
Датум и место рођења: 1. 6. 1948. Прибој
Тел: +387 55 415 400 лок 2932
е-mail: miladin.lukic@pfb.ues.rs.ba
Термини консултација: уторак 11,00 - 12,00 у кабинету 32

Студирај паметно, студирај Педагошки факултет!